Crne liste banaka – preko 20.000 ljudi

Crne liste banaka – preko 20.000 ljudi

Crne liste banaka nisu novost. Jednostavno, postoje klijenti koji ne plaćaju svoje dospele obaveze (opravdano ili neopravdano) kao i čitava grupa ljudi koja je mislila da je moguće na neki način zloupotrebiti bankarski sistem.

Ipak, novitet ove crne liste je u tome što je formirana nakon vanrednog stanja i pandemije. Banke su morale preduzeti stvarne korake kako bi se zašititile u budućnosti od nesolventnih profesija i nelikvidnih klijenata.

Najmanje 20.000 ljudi trenutno je na “crnoj listi” banaka koje su zbog posledica korone, do najvišeg nivoa, zaoštrile uslove pod kojima odobravaju kredite.

Kako saznaje “Blic Biznis”, pojedine banke napravile su spisak delatnosti čijim radnicima ne odobravaju zajmove. Crne liste su pokrile i rizične klijente iz ugla veličine kompanije u kojoj rade, dužine zaposlenja i istorije u banci.

“Banke već neko vreme vrlo oprezno kroje svoje poslovne politike. Krajem maja mnoge su napravile detaljne liste zabrana u pogledu kreditiranja, a koje su stupile na snagu u junu. Krajem juna će raditi novu analizu i ona će biti osnov za kreditnu politiku u julu “, kaže naš sagovornik, dodajući da je u pitanju vrlo odgovorno ponašanje imajući u vidu da pojedine privredne grane ne rade mesecima i da je neizvesno hoće li biti novog udara korone i dubljih posledica.

7 profesija

Prema našim informacijama, na crnoj listi je sedam rizičnih delatnosti u kojima radi najmanje 20.000 ljudi. Reč je o sektorima koji su u potpunosti isključeni iz aktivnosti kreditiranja stanovništva.

Na prvom mestu su hoteli, a na drugom turističke agencije. Slede autoindustrija i dobavljači, zatim sektor prodaje automobila i firme koje se bave renta-karom. Poslednja dva rizična sektora, za čije radnike nema kredita, su međunarodni putnički saobraćaj i preduzeća koja se bave isključivo uvozom i izvozom.

Pored delatnosti na “crnoj listi” je i segment rizičnih klijenata koji rade u ostalim sektorima. Njihova problematičnost bankari sagledavaju iz tri ugla: veličine kompanije u kojoj rade, dužine zaposlenja i istorije u banci.

“S tim u vezi najrizičniji su oni koji rade kod preduzetnika, u mikro ili u malom preduzeću, koji imaju zaposlenje kraće od godinu dana i oni koji nisu stari klijent u banci u smislu da imaju otvoren račun kraće od 12 meseci “, kaže na izvor.

Kako dodaje, klijenti koji imaju ova sva tri kriterijuma, automatski se odbijaju za kredit, dok oni koji imaju po jedan ili dva, banke dodatno analiziraju.

Ovakva poslovna politika banaka, kaže naš sagovornik, vrlo je “logična i odgovorna” u situaciji kada pojedine privredne grane ne rade mesecima. Problem je kada je vrlo neizvesno hoće li biti novog udara korone i dubljih posledica po privredu, a samim tim i po radnike.

Otkazi u svakoj petoj firmi

Istraživanje sajta Poslovi Infostud, sprovedeno u poslednjoj sedmici maja, pokazuje da je 20 ispitanika iz 450 kompanija reklo da je u njihovoj firmi za vreme vanrednog stanja dolazilo do otpuštanja. Polovina zaposlenih i dalje bar malo strahuje da ne izgubi posao u narednih šest meseci.

Istraživanje je pokazalo i da je svaka treća firma tokom vanrednog stanja smanjivala plate.

izvor: portal Kamatica

uredio: Tim Benefit

Comments are closed.

Like us on Facebook