Gradnja u Srbiji – veliki rast građevinske industrije

Gradnja u Srbiji – veliki rast građevinske industrije

Ukoliko ste radnik na nekom gradilištu u Srbiji i hteli bi da čujete koje su opcije osiguranja/finansijske zaštitite slobodno nas kontaktirajte klikom OVDE

Gradnja u Srbiji je dostigla ozbiljno velike cifre – danas u Srbiji radi više od 62.000 gradilišta, 16.000 više nego u istom periodu prošle godine, a u drugom kvartalu 2020. godine broj zaposlenih veći je za 10 odsto nego u istom periodu prošle godine. Najviše je aktivnih gradilišta u Beogradu (5.523) i Novom Sadu (3.285), kažu iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Iskustva kompanija iz ovog sektora i podaci Republičkog geodetskog zavoda govore da pandemija nije u velikoj meri uticala ni na promet, ni na cene. Značajan udar osetio se kada je radna snaga u pitanju, piše poslovni portal eKapija.

Za prvih sedam meseci 2020. godine, iako je pandemija u toku, izdato je 10.846 građevinskih dozvola, što predstavlja približno jednak broj u odnosu na 2019. godinu kada je za isti period izdata 11.101 građevinska dozvola. Udeo građevinarstva u BDP-u u 2019. godini bio je 5,7 odsto.

“Danas je građevinarstvo glavni oslonac privrednog rasta i verujemo da će tako biti i u godinama ispred nas, jer nas očekuju novi veliki projekti vredni milijarde evra”, kažu u Ministarstvu.

Problem radne snage?!

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije ističe da je pandemija pokazala da Srbija mora što pre da “obnovi” domaću radnu snagu, s obzirom na to da je zbog zatvaranja granica bilo otežano dovođenje radnika iz inostranstva.

“Prosek godina u građevini je blizu 60 godina i to mora da se promeni, jer ne da neće imati ko da gradi, nego neće imati ni ko da održava izgrađene objekte. Najviše radnika kod nas je bilo iz Severne Makedonije, Republike Srpske, Turske i Indije i kada oni nisu mogli da dođu u Srbiju falilo nam je radne snage”, kaže Rodić i dodaje da se to najmanje videlo na projektima u kojima je država investitor, jer tu koristimo maksimalne kapacitete, međutim, kod individualnih investitora to se osetilo.

Turbulencije na tržištu osetila je i industrijska proizvodnja, jer je u jednom trenutku stao izvoz.

“Stao je izvoz ciglana, crepa, drvne industrije, nagomilale su se zalihe i te su pare zamrznute. Pokazalo se da moramo što više da se orijentišemo na domaću proizvodnju i domaće kapacitete”, smatra Rodić.

Ipak, navodi da je građevinski sektor najveći potencijalni izvoznik i treba da bude nosilac rasta.

“Građevinska industrija nisu samo zidari, tesari i armirači, nego 50 industrijskih grana, građevinska hemija, mašinska, elektro, drvna, čelična industrija, kao i proizvođači sofisticirane opreme. Kada se to pokrene onda je cela privreda jedne zemlje na nogama. Prema našim procenama učešće građevinske industrije u BDP-u je više od 30 odsto i to je ogromna snaga”, govori Rodić.

Šta se najviše gradi – brojke

Od ukupnog broja izdatih dozvola, 74,03 odsto izdato je za zgrade, a 25,97 odsto za ostale objekte. Ako se posmatraju samo zgrade, 64,92 procenta se odnosi na stambene, a 35,08 odsto na nestambene zgrade, dok se od ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove – 62,87 odsto.

Prema izdatim dozvolama ukupno je dozvoljena izgradnja 15.600 stanova.

Gradnja

Ukupna površina odobrena izdatim građevinskim dozvolama je 1.103.540 m2, što dovodi do prosečne veličine stambene jedinice od 70,74 m2.

Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 8,87 odsto biće izgrađeno u objektima sa jednim stanom, prosečne površine 142,62 m2, zatim 1,8 odsto u zgradama sa dva stana, prosečne površine 104,05 m2 i 88,88 odsto u zgradama sa tri i više stanova gde će prosečna površina biti 63,62 m2.

Šta se najviše prodaje – brojke

U izveštaju sa tržišta nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda za prvih šest meseci navodi se da je u Srbiji u tom periodu broj prometa u odnosu na isti period prošle godine opao za 14%, a broj prometovanih nepokretnosti za 13% dok je količina novca na tržištu opala za osam procenata u ukupnom iznosu prometa od 1,7 mlrd EUR. Iz toga proizilazi da su u prometu bile skuplje nepokretnosti.

U izveštaju se navodi da je prosečna cena stanogradnje za teritoriju Republike Srbije u prvom polugodištu 2020. za starogradnju 997 EUR/m2, a za novogradnju 1.337 EUR/m2, dok je u prvom polugodištu 2019. godine za starogradnju trebalo izdvojiti 950 EUR/m2, a za novogradnju 1.320 EUR/m2.

Kupovina za keš, otkud toliko para?

Kada je reč o načinu plaćanja, stanovi su u prvom polugodištu 2020. godine plaćani gotovinom u 67 odsto u odnosu na 33 odsto plaćanih iz kreditnih sredstava.

Poređenjem sa istim periodom prethodne godine za 5 odsto je više stanova plaćeno iz kreditnih sredstava.

Na tržištu nepokretnosti je u prvoj polovini 2020. godine sačinjeno 40.884 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koje je kroz Registar cena nepokretnosti obradio Republički geodetski zavod.

Broj ostvarenih kupoprodaja je za 14 odsto manji u odnosu na broj kupoprodaja iz prvog polugodišta 2019. godine. Broj prodaja stanova u novogradnji je za 12 odsto manji u odnosu na prvo polugodište prošle godine.

Najaktivniji mesec na tržištu nepokretnosti u prvom polugodištu 2020. godine je jun sa 10.288 kupoprodaja, što je za oko 20 odsto više u odnosu na jun prošle godine.

Posmatrano po regionima najveći broj kupoprodaja registrovan je na teritoriji Vojvodine, zatim na teritoriji Grada Beograda, teritoriji Šumadije i zapadne Srbije i teritoriji južne i istočne Srbije.

U prvom polugodištu 2020. godine na tržištu nepokretnosti najviše su učestvovali stanovi, građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, stambeni objekti, pomoćni objekti, garažni prostori i drugo. Značajno je povećan broj prodaja vikendica, koje u ukupnom obimu prometa učestvuju sa jedan odsto.

autor: Blic

uredio: Tim Benefit

Comments are closed.

Like us on Facebook