Moratorijum na kredite ističe – šta sad?

Moratorijum na kredite ističe – šta sad?

Moratorijum na kredite je došao kao do sada najbolja pomoć građanima Srbije. Oduševljeno (pogotovo 1. moratorijum) su prihvatili opciju da ne plaćaju kredite, da oporave kućne budžete. Mnogi su na taj način uštedeli. Malo otrežnjenje je došlo kada su videli koliko je uvećana rata na osnovu 1. moratorijuma ali većinu to nije sprečilo da iskoriste i drugi moratorijum.

Postavlja se pitanje šta sada. Dolazi zima, povećavaju se ozbiljno računi (pogotovo zbog grejanja), mnogi sezonski radnici – građevina, poljoprivreda ostaju bez posla. A rata, i to uvećana stiže. Problem koji će mnogima otežati veorvatno i egzistenciju. O onima koji su ostali bez posla suvišno je i pričati. Da li su građani Srbije spremni na borbu koja predstoji u narednom periodu ozbiljno je pitanje.

Da li bi bilo dobro da je postojala određena štednja, za ovakve dane? Da li je bolje štedeti ili se zaduživati po potrebi? Koji je najbolji način štednje?

Da li je to štednja kroz mešovito osiguranje? Na sva pitanja možete dobiti odgovor ukoliko kontaktirate finansijske eksperte iz Tim Benefit – za besplatan savet!

Časopis Politika je temu obradila sledeći način:

Predah u plaćanju kreditnih obaveza prema bankama  završava za desetak dana i oni koji su se odlučili za moratorijum od oktobra nastavljaju s plaćanjem obaveza. Kao i u slučaju prvog tromesečnog moratorijuma, tako i u slučaju ovog novog dvomesečnog, za njega se opredelio najveći broj klijenata banaka što građana što preduzeća – 82 odsto dužnika što je gotovo 2,3 miliona fizičkih i pravnih lica. I ovaj zastoj u otplati obaveza odnosi se na kredite, dozvoljeni minus i kreditne kartice koji imaju građani i privreda.

Za vreme mirovanja u plaćanju obaveza banke nisu naplaćivale dospele rate, ali jesu obračunavale kamatu. Pošto se period otplate produžava za dva meseca za toliko se obračunava redovna kamata i raspoređuje na ostatak duga. Odnosno, ravnomerno se raspoređuje na period otplate kredita i drugih proizvoda i ne pripisuje se glavnici duga.

Za razliku od prvog moratorijuma, u slučaju aktuelnog, centralna banka je dužnicima omogućila tri opcije za otplatu duga. Prvi je već pomenuti primer iz prvog moratorijuma. U ovom slučaju dužnik dobija novi plan otplate, a mesečna rata će mu biti nešto veća.

Takođe, dužnik može da traži da po prestanku moratorijuma izmiri sve obaveze koje su bile obuhvaćene moratorijumom – glavnicu i redovnu kamatu ili da plati samo kamatu iz vremena moratorijuma, a da otplatu kredita produži za 60 dana.

Nakon dostavljanja plana otplate, dužnik može, u roku od sedam dana po dostavljanju pomenutog plana da se opredeli oko načina otplate glavnice i kamate, kažu u NBS. Neki od dužnika u praksi dobiće da plate ratu više, odnosno tri rate, a to su situacije ako su moratorijumom obuhvaćene i obaveze dospele u julu.

Šta kažu stručnjaci?

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da će se najveći broj dužnika opredeliti za prvu opciju plaćanja kamate, koja je jedina postojala kod prvog moratorijuma, a to je da se kamata raspodeli na preostali period otplate, uvećan za dva meseca.

-Za drugu opciju, dakle, da neko ko se odlučio na moratorijum sada odjednom hoće da isplati i glavnicu i kamatu, ne deluje da će birati mnogo dužnika. Jer, za moratorijum si se opredelio zato što ti je ta pauza u tom trenutku značila, kaže Grubišić.

S obzirom na to da se kamata za dva meseca dodaje ostatku duga sasvim je

Moratorijum na kredite

izvesno da rata neće biti ista kao pre usvajanja ove mere Narodne banke. Iako nema dva ista kredita, uzetih pod istim uslovima što znači iste ročnosti otplate i cene pozajmljivanja, korisnici mogu da računaju na nešto veće iznose za plaćanje. U slučaju  dinarskog keš kredita za nekoliko stotina, a kod stambenih za nekoliko evra, jer su oni svi evro indeksirani.

Ima li olakšavajućih okolnosti?

Ono što je pogodnost je svakako to što to povećanje neće biti veliko. Razlog je to što su kamate u padu, delom i kao posledica korona virusa na svetsku ekonomiju. Zajmovi se pretežno ugovaraju s promenljivim kamatama bilo da se radi o euriboru za stambene zajmove ili o beliboru za dinarske kredite što sve utiče da mesečni anuiteti budu sniženi.

Referentna kamata Narodne banke pala je s 2,25 odsto koliko je iznosila krajem prošle godine na sadašnjih 1,25 odsto. Za njom je išao i belibor, kamata koju banka obračunavaju za otplatu kredita, pa on tako sada u slučaju tromesečnog belibora  iznosi 1,02 odsto, a šestomesečnog 1,22 odsto. Sve je to dovelo da je sada prosečna kamat ana keš kredit osam odsto.

I euribor, koji je merodavna kamata za obračun rata stambenih kredita jer su oni indeksirani u evrima, na istorijskom je minimumu. Kamata na tromesečne međubankarske pozajmice u evrozoni euribor, iznosi minus 0,49 procenata i u padu je od juna za oko deset baznih poena.Prema podacima NBS prosečna kamata na stambeni kredit iznosi 2,7 odsto i nije se menjala u poslednje vreme.

Za vreme trajanja moratorijuma nije tekla docnja i nije se prijavljivala kreditnom birou. Drugim rečima zatezne kamate nije bilo.Sem toga, nije se pokretao ni postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužniku.

autor: Politika

uredio: Tim Benefit

Comments are closed.

Like us on Facebook