Problemi crowdfunding-a – koliko to u stvari funkcioniše

Problemi crowdfunding-a – koliko to u stvari funkcioniše

Problemi crowdfunding-a nisu nešto što se nije moglo očekivati, jer u suštini ceo koncept je zasnovan na tome da neko ima toliko dobru ideju da drugi požele da u nju ulože svoja sredstva…

E sad, problem u dobrim idejama što se one nekako uvek najviše svide onome ko ih je smislio…a da bi ih prezentovao i uopšte ubacio u sistem crowdfunding-a mora da se uloži mnogo toga (čak i određene finansije)…

Svi bi naravno da na taj način dođu do sredstava da ostvare svoje snove..

Snovi ili java !?

O samom principu grupnog finansiranja i nekim rezultatima u Srbiji smo pisali OVDE

Ali ipak niz kritičara, mahom stranih, pozabavio se dekonstruiranjem ideje o crowdfunding-u kao “digitalnoj demokratiji na delu” te upozorilo na njene negativne strane i dugoročno štetne implikacije.

Najpre valja spomenuti da se iza svake crowdfunding kampanje nalazi puno samopregornog, neplaćenog i efektivnog rada koji obuhvaća pripremu, promociju, gomilu ustrajnog lobiranja, intenzivnu komunikaciju s kolegama, medijima, poznanicima i javnošću, zatim administraciju, plaćanje i slanje nagrada (perkova) te follow-up kampanje kako ne bi bilo iznevereno poverenje onih koji su podržali kampanju.

Sve to mora biti obavljeno “s duhom” jer je upravo “vlastita posebnost” tajni sastojak koji prodaje proizvod.

Reč je o gomili resursa koji na kraju dana ne garantuju uspeh – jednako važan faktor je dobar tajming odnosno raspoloženje javnosti, kao i potentnost socijalnog kapitala koji se prethodno poseduje.

Problemi crowdfunding-a su od strane stručnjaka definisani i stavom da nije reč o “lakom novcu” i da se u kampanju ne treba upuštati bez pripreme.

Osim toga, kad je reč o resursima, nije nevažno spomenuti i da se deo prikupljenih sredstava (obično 5%) plaća samoj platformi te da određen postotak (malo veći od 3%) odlazi na troškove transakcije.

Zastupanje stava da grupno finansiranje “ukida barijere pristupa novcu” direktno se oslanja na već uvreženu tvrdnju da slobodnom tržištu svako ima šansu za uspeh.

Međutim, da biste ga pokrenuli potrebni su vam solidna informatička pismenost, neograničen pristup internetu, poznavanje engleskog, PR-veštine te solidan socijalni kapital. Veće šanse za uspeh imaće onaj crowdfunder koji tih resursa ima više.

Takođe, postoji i određena geografska uslovljenost. Grupno finansiranje se uglavnom pokreće u velikim gradovima u kojima postoji veća koncentracija digitalno pismenih, dobrostojećih ljudi.

Mit o tome da grupno finansiranje menja logiku klasične tržišne utakmice opovrgavaju i sami crowdfunding-stručnjaci kada savetuju da se pre kampanje unutar kruga porodice, prijatelja i kolega treba osigurati trećinu sredstava jer će ostatak javnosti uplatiti tek kad se uveri da kampanja ima dovoljno dobre šanse za uspeh.

autor: Polosi team

Comments are closed.

Like us on Facebook