Reforma penzionog sistema i povećanje penzija

Reforma penzionog sistema i povećanje penzija

Reforma penzionog sistema je bila rak rana kako za sve prethodne vlasti tako i za ovu. U osnovi tog problema leži brojnost penzionera – bolje reći glasačkog tela, tako da niko nije hteo previše da ugrožava tu poziciju. Ipak ovaj državni vrh je tako nešto uradio, smanjivši penzije bez velikih posledica.

Sada pod pritiskom javnosti a verovatno i nekih međunarodnih institucija (Sud u Strazburu, MMF, Svetska banka i sl.) prvo predsednik Vučić a onda i ministar finansija Mali, najavili su početak povećanja penzija od oktobra ove godine, kako bi one nastavile da rastu do njenog kraja. Dalji rast, kako je rečeno, zavisiće od kretanja Bruto domaćeg proizvoda. Planirano je da ga penzije prate.

Reforma penzionog sistema može da počne – i napredovaće samo ako privreda napreduje?

Nema sumnje da nas sve to raduje, ali pre nego što još nešto dodamo u vezi sa najavljenim rastom penzija, da se podsetimo teorije o njima.

U zavisnosti od uslova pod kojima je stečena, penzija stoga može da bude starosna, invalidska ili porodična. Nekada je penzijski fond bio gotovo isključivo u domenu državnih izdataka, ali se liberalizacijom tržišta usluga sve veći značaj imaju privatni fondovi osiguranja. To znači da osoba uplaćuje izvesnu sumu novca tokom svog radnog staža, a onda, kada ode u penziju dobija materijalnu nadoknadu na osnovu tih doprinosa.

U prvom slučaju iz državnog penzionog fonda ili iz budžeta, delom na osnovu uplata a delom socijalne preraspodele. U drugom slučaju sve funkcioniše po principu koliko para tj. uplata toliko i muzike, odnosno penzionih sredstava. Kada se radi o prvom modelu, postoje i slučajevi, kao u Australiji i nekim skandinavskim zemljama, da svi građani koji napune određeni broj godina stiču pravo na penziju.

Nemačka je inače prva zemlja koja je uvela starosnu penziju 1889. godine. Što se tiče privatnih penzionih fondova oni su prvo doživeli bum sa zapadne strane Atlantika, od Čilea do SAD. Posle ovog teorijskog osvrta da se vratimo na najavljeno povećanje penzija.

To je i humano, ali i ekonomski korisno. Svakako će u nekoj meri imati ulogu ekonomskog podstreka. Povećaće se potrošnja, u nekoj meri proizvodnja, biće veći fiskalni prihodi. Donekle će time biti kompenzovani i veći budžetski izdaci. Ali, u sve to pozitivno, budimo svesni da smo mi stara nacija sa velikim iseljavanjem mladih i sredovečnih građana. Broj radno sposobnog stanovništva opada i tako će biti još dugo čak ako najavljene pro natalitetske mere daju rezultat. S druge strane sve više je penzionera.

To znači da svako drugo rešenje osim reforme penzionog sistema neće imati dugoročne rezultate. Srbija to već decenijama izbegava da uradi zbog visokih troškova i rizika vlasti, ali u pitanju je nešto neizbežno. Kako će se to raditi, ostaje da se vidi. Ali državni penzioni fond će morati da stekne dodatnu imovinu koja bi davala prihode kojima bi bile popunjavane budžetske rupe.

Jedan od modela je da na primer EPS, Telekom i drugi veliki sistemi, u slučaju privatizacije koja se povremeno najavljuje, delom budu preneti u vlasništvo penzionog fonda. Uz takav i postoje i drugi načini njegovog popunjavanja koje možemo da sagledamo u bližem i daljem okruženju. Međutim potrebno je forsirati i privatno penziono osiguranje.

Reforma penzionog sistema je ozbiljna tema. Krajnje je vreme da shvatimo da na stari način nećemo moći još dugo. Stanovništvo Srbije se topi dok udeo penzionera raste. Nema tok rasta BDP koji će dugoročno tako nešto moći da pokrije. Zato je važno povući hrabre korake u vezi prilagođavanja realnosti.

Autor: Polosi team

izvor: Radio televizija Vojvodine

Comments are closed.

Like us on Facebook